Ako bi
č
ovjek pažljivo pogledao u šerijatske
tekstove zasigurno bi se iznenadio
vidjevši koliko je vjera Islam potpuna i
sveobuhvatana, da sva
koj stvari pridaje
pažnju  onoliko  koliko  zaslužuje.  Mnogo  je  ljudi,  a  naro
č
ito  u  današnjem  
vremenu,  koji  imaju  pogrešna  ubje
đ
enja  i  vizije  o  vjeri  Islamu.  Faktori  koji  su  
prouzrokovali ta neispravana ubje
đ
enja su mnogobrojni, nerijetko je neznanje i
nepoznavanje  principa  i  na
č
ela  vjere  faktor  koji  
č
ini  da  ljudi  imaju  pogrešna  
ubje
đ
enja  o  vjeri  Islamu.  Nekada  su  pogreš
na  interpretacija  Islama  od  strane  
muslimana  i  nemar  u  pojašnjavanju  i  dost
avljanju  originalne  vjere  ljudima  bili  
razlogom  da  su  mnogi  zamrzili  Islam  ili  da,  u  najmanju  ruku,  o  njemu  imaju  
mnoge predrasude.  
Ako na sve to pridodamo trud i napor koji nevjernici-neprijatelji
č
ovje
č
anstva-
ulažu  kako  bi  Islam  prikazali  u  o
č
ima  ljudi  vjerom  terorizma,  nasilja,  a  
muslimane, kao sljedbenike te vjere, konzervativnim, zaostalim, netolerantnim,
tada
ć
e  nam  biti  kristalno  jasno  zašto  ljudi  u  velikom  broju  slu
č
ajeva  imaju  
pogrešna ubje
đ
enja o jedinoj priznatoj vjeri kod A
llaha, vjeri koja je derogirala i
dokinula  prijašnje  vjerozakone,  vjeri  Islamu.  Tada  
ć
e  nam  biti  jasno  zašto  
neprijetelji
č
ovje
č
anstva  vrije
đ
aju  insana  koji  je  poslan  
kao  milost  svjetovima,  
da  bi,  Allahovom  voljom,  
č
ovje
č
anstvu  pokazao  put  iz  
dubokih  tmina  zablude  
na  svijetlost  upute,  sre
ć
e  i  zadovoljstva  na  dunjaluku  prije  sre
ć
e  i  zadovoljstva  
na budu
ć
em svijetu.  
2
U  ovom  tekstu  
ć
emo  pokušati  spomenuti  neke  tajne  propisivanja  posta,  ovog  
velikog badeta, kako bi se po ko zna koji put uvjerili u istinitost
č
injenice da je
Islam  savršena  vjera,  i  da  je  pogrešno  ubje
đ
enje  velikog  broja  muslimana  i  
nevjernika  da  vjera  Isla
m  nema  nikakve  veze  sa  
č
ovjekovim  svakodnevnim  
životom. Ubje
đ
enje  da se vjera prakticira samo
 u unutrašnjosti dž
amije, a kada
izi
đ
eš iz nje da se život, ponašanje, izgled muslimana ni u
č
emu ne razlikuje od
života,  ponašanja,  izgleda  nevjernika.  P
itanje  koje  bi  svako  od  nas  trebao  da  
postavi sebi; da li smo ikada razmišljali
o razlozima propisivanja posta? To, da
je muslimanima nare
đ
en i da im je to jedan od
temelja vjere da poste jedan od
dvanaest mjeseci u godini?  
Da li smo postavili sebi pitanje; da li
Uzvišenom Allahu treba naše gladovanje,
sustezanje od vode, pi
ć
a i svega onoga što kvari post, ili propisivanje tog posta
nosi sa sobom mudrosti i koristi koje koriste
č
ovjeku u ovodunjalu
č
kom životu?
Da Uzvišenom Allahu nije
potrebno naše gladovanje i da
 je post priopisan zbog
koristi  koje  se  vra
ć
aju  nama  ukazuju  nam  rije
č
i  Allahovog  miljenika  koje  je  
zabilježio imam Buhari od Ebu Hurejre r.a.:
  “Ko  ne  ostavi  laž  i  rad  po  njoj  -niti  vrije
đ
anje  drugih-  Allahu  nije  potrebno  
njegovo ostavljanje hrane i pi
ć
a.“(br.1903)  
Koliko  je  muslimana  koji  kada  poste  to  drugi  ne  primje
ć
uju  na  njegovom  
ponašanju  sve  dok  on  to  ne  kaže,  a  trebal
o  bi  da  se  tragovi  posta  vide  na  
č
ovjekovom ponašanju.  
Post   je   propisan   da   bi   se   pove
ć
ala
č
ovjekova   bogobojaznost
,
strah   od   
Uzvišenog Allaha  
Na   to   nam   jasno   i   nedvosmisleno   ukazuju   rije
č
i   mudrog   zakonodavca,   
Uzvišenog  Allaha:  “O  vjernici!  Propisuje
  vam  se  post,  kao  što  je  propisan  
onima prije vas, da biste se grijaha klonili
, da bi ste se Allaha bojali.“ Da li naš
post  nama  pove
ć
ava  strah  od  Allaha  ili  ne  pove
ć
ava,  da  li  smo  postigli  korist  
posta koja je spomenuta u ovom ajetu?  
Nerijetko  se  dešava  da  se  dan  u  kojem  ljudi  poste  
i  dan  u  kojem  ne  poste    ne  
razlikuju ni po
č
emu.
Č
ovjek izlazi iz ramazana is
ti onakav kakav je bio i prije
ramazana,  a  da  smo  postili  postom  koji  
od  nas  traži  Mudri  Zakonodavac  ne  bi  
bilo tako.  
3
Dan u kojem postimo razlikovao bi se od
dana u kojem ne postimo, naše stanje
poslije  ramazana  bi  se  razlikovalo  od  na
šeg  stanja  prije  ramazana.  Zar  nije  
apsurd, da
č
ovjek u toku posta može da ostavi i da se strpi od onoga  što mu je u
osonovi dozvoljeno i ono št
o mu koristi; hranu, pi
ć
e, spolni odnos, a ne može da
se  strpi  od  stvari  koje  su  mu  zabranjene    i  
č
ije
č
injenje  u  velikom  broju  
slu
č
ajeva  nosi  sa  sobom  velike  štete,  kako  po  po
č
inioca  tako  i  po  društvo  u  
kojem živi.  
Č
udno, zar ne?! Zar Gospodar zbog kojeg si
 ostavio dozvoljene i korisne stvari
u toku posta nije Živ i Vije
č
an, u ramazanu i izvan njega? Imam osje
ć
aj da velik
broj ljudi vjeruje da je Uz
višeni Allah živ samo u rama
zanu, i da je dovoljno da
obožavamo  Allaha  pokoravaju
ć
i  mu  se  u  ramazanu  a  da  sa  prvom  jacijom  u  
ševalu se vra
ć
amo starom na
č
inu življenja.  
Možda to ljudi ne govore svojim jezici
ma ali njihovo ponašanje i djela ukazuju
na  to.  Zamislite  da  
č
ovjek  ima  baštu  koju  jedanaest  mjeseci  tokom  godine  
prekriva  snijeg,  a  jedan  preostali  mjesec  snijeg  se  topi  i  sunce  obasijava  tu  
baštu. Da li bi taj mjes
ec dana bio dovoljan da
č
ovjek zasije usjeve i da do
č
eka
plodove od kojih zavisi njegova egzistencija?  
Sigurno bi taj
č
ovjek umro od gladi. Tako
 je i sa nama, kako o
č
ekivati Allahovu
milost  na  Sudnjem  danu  ako  smo  jeda
naest  mjeseci  u  godini  bili  nepokorni  
Gospodaru  i  oglušivali  se  o  njegove  
naredbe  a  jedan  mjesec  u  toku  godine-  
samo- bili pokorni.  
Zamislite da imate roba koji vam je pos
lušan jedan mjesec
u godini a jedanaest
mjeseci  je  nepokoran,  da  li  bi  bili  zadovoljn
i  tim  robom  ili  bi  gledali  da  ga  se  
riješite i da na
đ
ete nekoga ko
ć
e, minimalno, biti pokoran pola godine, i više.
Post je propisan kao prilika da se
č
ovjek pokaje i okrene novu, bijelu stranicu
u svome životu.
Kada  bi  ljudi  razmišljali  o  postu  sigu
rno  bi  shvatili  da  je  period  ramazana  
idealna  prilika  da  se  pokajemo  za  po
č
injene  grijehe  i  da  crne  stranice  našeg  
života   zatvorimo   i   okrenemo   novu,   bije
lu   stranicu   života.   O   vrijednosti   
pokajanja
č
ovjeku muslimanu ne treba govori
ti jer je on svjestan toga.  
4
A  da  pokajanje  nema  drugih  koristi  osim  da  Allah  voli  one  ko
ji  se  kaju,  da  se  
Allah  raduje  pokajanju  svojih  ro
bova  više  nego  što  bi  se  
č
ovjek  obradovao  
izgubljenoj devi u pustinji na kojoj mu
 je voda i hrana, da je Allah obe
ć
ao da
ć
e
pokajnike  pomo
ć
i  imecima,  
č
estitim  porodom  i  kišom,  da  je  obe
ć
ao  da  loša  
djela  pokajnika,  ne  samo  da  
ć
e  ih  oprostiti,  ve
ć
  ih  u  dobra  pretvoriti,  to  bi  bio  
dovoljan razlog da
č
ovjek musliman žudi za pokajanjem.  
Pogledajmo  samo  koliko  nam  je  to  olak
šano  u  ramazanu.  Uzvišeni  Allah  je  iz  
svoje milosti, potsti
č
u
ć
i robove na pokajanje u
č
inio da šejtani budu zatvoreni u
ramazanu. Istinitost hadisa koji govore o
tome  primjetna  je  na  svakom  koraku.  
Ljudi  koji  tokom  cijele  godine  ne  zn
aju  za  Islam  niti  njegove  principe  u  
ramazanu dolaze u džamiju, pokorno padaju
 Uzvišenom Gospodaru na sedždu.
Ljudi  koji  su  iskušani  nekim  od  poroka,  u  ramazanu  strpljivo  ostavljaju  te  
poroke,  traže
ć
i  time  Allahovu  milost,  Njegov  oprost,  vje
č
nu  nagradu  džennet.  
Ljudi  koji  izvan  ramazana  ne  mogu  zami
sliti  dan  bez  ispušene  kutije  cigara,  u  
ramazanu  smognu  snage  da  ostave  duhan
  od  pojave  zore  pa  sve  do  zalaska  
sunca.  

Žene, koje tokom cijele godine razgoli
ć
ene šetaju ulicama na
šega grada i na taj
na
č
in prkose Milostivom Allahu, i one u ramazanu pobijede še
jtana na momenat
pa  pokriju  svoje  tijelo  i  odlaze  u  džamiju  kako  bi  u  džematu  klanjale  teravih  
namaz.  Koliko  je  onih  koji  izvan  ra
mazana  ne  mogu  da
  zamisle  dan  bez  
alkohola,  a  u  ramazanu  smognu  snage  da  os
tave  alkohol,  i  ne  samo  u  danima  
ramazana,  ve
ć
  tokom  cijelog  mjeseca.  Sve  su  to  pokazatelji  istinitosti  hadisa  u  
kojima  je  Allahov  Poslanik  kazao  da  kada
  nastupi  mjesec  ramazan  šejtani  se  
sputavaju i povezuju u lance. Ovakav
ambijent svuda oko nas zasigurno mnogo
olakšava  onima  koji  žele  da  se  pokaju  za  ono  što  su  po
č
inili  u  prošlosti.  Ovaj  
mjesec je velika prilika za sve da okren
emo novu stranicu u našem životu, da se
pokajemo za po
č
injene grijehe.  
Ako  sada  u  ovom  blagoslovl
jenom  mjesecu  ne  donesemo  
č
vrstu  odluku  da  
ć
emo  ostaviti  grijehe  koje  smo  svijeno  ili  nesvijesno  
č
inili  prije  ramazana,  pa  
kada
ć
emo.  Ne  smijemo  dopustiti  sebi  taj  l
uksuz  pa  da  kažemo  „ja  sam  mlad,  
imam ja još vremena, pokajat
ć
u se slijede
ć
eg ramazana“.  
Zaista su to izgovori koji nema
ju nikakvu težinu, jer kako odga
đ
ati pokajanje za
momenat koji ti niko ne
 može garantovati da
ć
eš doživjeti.
5
Pogledajmo oko sebe pa
ć
emo vidjeti da je mnogo oni
h koji su bili naših godina
ali više nisu me
đ
u živima. Oni su otišli svome Gos
podaru, a da li su se pokajali
prije odlaska? Da li su prop
ustili priliku da se raster
ete velikog bremena grijeha,
za  koje  
ć
e  sigurno  polagati  ra
č
un  na  Sudnjem  danu.  Ako  su  oni  prokockali  tu  
šansu,  pa  zar  da  i  mi  padnemo  u  istu  grešku,  ili  
ć
emo  se  okoristiti  od  tu
đ
ih
grešaka i ne
ć
emo
č
ekati da svaku stvar u
č
imo na sopstvenim greškama, jer je to
ponekada i nemogu
ć
e, kao u ovom slu
č
aju.  
Zato, cijenjeni brate i poštovana sestro,
č
vrstu odluku donesi da
ć
e ovaj ramazan
biti  prekretnica  tvoga  života,  da  
ć
eš  od  ovog  ramazana  osta
viti  poroke  koji  ne  
samo da su zabranjeni na
č
elima  ove  savršene  vjere,  ve
ć
  nose  sa  sobom  mnoge  
štetne posljedice kako po pojedin
ca tako i po društvo u kojem po
č
inioc živi.  
Č
vrsto  odlu
č
i  da  
ć
eš  od  ovog  ramazana  ostaviti  lo
še  društvo  koje  te  svakim  
danom  sve  više  i  više  odvodi  u  ponor,  koli
ko je samo omladinaca upropašteno
jer  nisu  smogli  snage  da  ostave  loše  
društvo.  Omladinci  
koji  su  više  nego  
potrebni ovom napa
ć
enom društvu. Koliko je omla
dinaca katastrofalno završilo
svoju  životnu  karijeru,  koji  su  umrli  kao  ovisnici  o  drogi,  
oboljeli  od  side  i  
mnogih drugih neizlje
č
ivih oboljenja.  
Doživjeli su poniženje još na ovom svijetu, a ono što ih
č
eka na onom svijetu je
mnogo teže i bolniije. Koliko je djevojak
a koje su izgubile svaki vid vrijednosti
kao  posljedica  druženja  sa  lošim  društvom,  
č
emu  vrijedi  dijevojka  koja  je  
izgubila  nevinost  –
č
ednost-  još  u  osnovnoj  školi,
  prije  nego  li  je  postala  
punoljetna?!  
Č
emu vrijedi djevojka koja je zatrudnila pr
ije braka i zbog toga se morala udati
ili se o
č
istiti, kako bi se sa
č
uvala od ovodunjalu
č
ke sramote?! Zar da takve žene
odgajaju  budu
ć
e  generacije,  zar  
ć
e  takva  žena  biti  vjerna  svome  mužu?  A  
vrijedi  li  živjeti  u  braku  u  kojem  muž  n
ije  siguran  da  ga  
njegova  supruga  ne  
vara s nekim s kim je imala veze još prije braka.
 Ovo su samo neke posljedice druženja sa
 lošim društvom, a kada bi smo htjeli
da  spomenemo  sve  negativne  posljedice  druženja  sa  lošim  društvom  trebalo  bi  
nam mnogo vremena. Zato, ponavljam, ci
jenjeni brate i poštovana sestro,
č
vrstu
odluku  donesi  da  
ć
eš  od  ovog  ramazana  ostaviti  loše  društvo  i  ono  
č
emu  oni  
pozivaju.  

 Knjiga u kojoj možemo naći mnogo odgovora oko posta i njegovih propisa.